Nišvil

Obeležavanje Svetskog dana džeza u vanrednim uslovima

Nišville jazz festival će i ove godine tradicionalno obeležiti „Svetski Dan Džeza“ u četvrtak, 30. aprila, ali ovoga puta skromnije, u sladu sa novonastalom situacijom usled pandemije novog, „Kovid 19“ virusa.

Za ovogodišnji INTERNATIONAL JAZZ DAY neće biti održani matine koncert u Nišu preko dana ispred Nišville Džez Muzeja i jam session svirka uveče u klubu Feedback kao što je do sada bilo uobičajeno, sada na žalost ne možemo slati bendove da nastupaju u drugim srpskim gradovima ni u drugim zemljama kao ranijih godina, ali će u četvrtak, 30. aprila u 13:00h u velikoj sobi sa instrumentima u Nišville Jazz Muzeju u niškoj Tvrđavi biti izveden
mini koncert sastava „International JAIN Nišville Jazz Band“, koji će moći da se prati uživo online putem live streaming-a na oficijelnom sajtu festivala direktno na linku Nišville televizije 
Takođe, na programu Nišville radija u istom terminu – četvrtak, 30. april od 13h biće upriličen poseban program koji su za muzičke sladokusce pripremili rezidenti Nišville Midnight Jazzdance bine, “NiSu Brothers” - Milan Saitović Jazzysad (DJ Master Flow) i Dejan Šobot - DJ Loptica. Oni će za slušaoce Nišville radija birati i puštati kvalitetnu plesnu džež muziku iz celog sveta koju ćete moći online slušati na linku Nišville radija online

Svim ljubiteljima džez muzike čestitamo Međunarodni Dan Džeza! Želimo Vam dobro zdravlje i ne zaboravite: dobra muzika vrlo često može biti i najbolji lek!

Nišville press team


Super trio „Stone Raiders“ na Nišvilu

Rollingstones su zbog pandemije Corona virusa bili prinuđeni da otkažu svoju američku turneju, ali će zato Darryl Jones, koji je već decenijama basista legendarnog benda – sredinom avgusta nastupiti na Nišvillu kao član super tria „Stone Raiders“ koji predvodi gitarista Jean-Paul Bourelly, a na
bubnjevima je Will Calhoun član grupe Living Colour.

Svakako najzvučnije ime ovog super tria je basista Darryl Jones, koji je još u tinejdžerskim danima i tokom studija muzike, postao značajan član čikaške blues i jazz scene. Posredstvom svog dugogodišnjeg prijatelja – bubnjara Vincenta Wilburn Juniora, inače sestrića Miles Davisa, Darryl tek ušavši u treću deceniju dobija priliku da ga legendarni trubač čuje – i odmah postaje član Majlsovog sastava sa kojim debituje na albumima “Decoy” (1984) I “You`re underarest”. Sa Majlsom je snimao i nastupao sve do kraja njegovog života 1991. I kao što to obično biva, Darryl kao jedan od “Majlsovih musketara” dospeva u žižu muzičke javnosti pa je usledilo i angažovanje na prvim Stngovim solo abumima (“Dream of the blue turtles” I živom albumu “Bring on the nights – 1986) i to sa “klasičnom” džezerskom postavom u kojoj su bili i Branford Marsalis, Kenny Kirkland i Omar Hakim. Darryl Jones je snimao I išao na turneje sa čitavom plejadom rock I džez muzičara( Herbie Hancock and Headhunters, Madonna, Eric Clapton, John Scofield, Hiram Bullock, Gil
Evans, Steps Ahead, Peter Gabriel, B.B. King, Neil Young, …) a onda je 1993. godine, stigao poziv od Rollingstonsa da na basu zameni Billa Waymana koji je tada napustio Stonse. Iako ga preostali ćlanovi benda nikada nisu promovisali u zvaničnog člana grupe – Darryl je sa Stonsima svirao na svim albumima i turnejama do danas, a uz sve to, osim što vodi i svoje autorske projekte, jedan od najomiljenijih angažmana mu je upravo ono što radi u sklopu “Stone Raidersa” sa kojima je objavio jedan album, a na novom koji izlazi ove godine – prvi put se pojavljuje i kao pevač.

Formalni lider grupe “Stone Raiders” Jean-Paul Bourelly je jedan od nakreativnijih i najoriginalnijih gitarista savremene muzičke scene. Njegov umetnički izraz objedinjava tradiciju Haitija zemlje iz koje on vuče poreklo, bluz izraz u rasponu od Howlin Wolfa pa do (naročito!) Jimi Hendrixa, latino rock Carlosa Santane, funk i razne jazz pravce. Nakon studiranja džeza kod čuvenog saksofoniste i pedagaoga Bunky Greena, Jean- Paul kao osamnaestogodišnjak prelazi u Njujok gde je odmah dobio priliku da radi sa veoma značajnim džez imenima kao što su Elvin Jones, Pharoah Sanders, Roy Haynes, Miles Davis (svirao na albumu “Amandla”) , Muhal Richard Abrahams ( osnivač Asocijacije za razvoj kreativnih muzičara - AACM) na čijem je albumu
“Blues forever”, proglašenom za album godine po anketi “Downbeata” - imao zapaženo učešće. Na spisku muzičara nove džez generacije sa kojima je Bourelly snimao i nastupao pre početka uspešne solo karijere su i Olu Dara, Henry Threadgill, Steve Coleman, Graham Haynes, Cassandra Wilson. Između ostalih projekata koje je pokrenuo a pre “Stone Raiders” - bio je sastav “Boom Bop” u kojem su bili i pevač Abdourahmane Diop  i džez legenda Archie Shepp. U najkraćem Jean- Paulov stil bi se mogao opisati kao: “ono što bi Jimi Hendrix verovatno danas radio.

Treći, ali nikako najmanje važni član sastava je Will Calhoun bubnjar sastava Livin Colour (koja još iz prve polovine devedesetih ima četiri Grammy i tri MTV nagrade) a čiji se afiniteti prema poliritmiji odlično uklapaju u muzički koncept koji skladno objedinjava funk, jazz, blues…

Stone Raiders će na Nišvilu nastupiti završnog dana, u nedelju 16. avgusta.

Autor fotografija je Heather Warwick


FOTO: RADULE PERIŠIĆ

Predstava "Kako vam drago" nakon Nišvila i u Narodnom pozorištu

Svi oni koji su propustili da premijerno pogledaju predstavu "Kako vam drago" na ovogodišnjem Nišvilu imaju mogućnost da to isprave jer je premijera ove predstave u niškom Narodnom pozorištu zakazana za ponedeljak 21. oktobar od 20 sati u sali niškog teatra.

Ova predstava je nastala kao saradnja Nišvil džez tetra i niškog i kruševačkog pozorišta, a predstava "Kako vam drago" urađena je po tekstu Vilijama Šekspira čiju režiju potpisuje Nikita Radivojević.

Ova romantična, pastoralna komedija nastala oko 1600. god. prati sudbinu dvoje zaljubljenih mladih, koji su proterani iz svojih domova – Orlanda je oterao zli stariji brat, a Rozalindu stric, koji je prisvojio dvor njenog oca. Ne znajući jedno za drugo, sa svojim pratnjama oboje traže utočište u Ardenskoj šumi, gde se već nalazi proterani Rozalindin otac. Devojka je prerušena u mladića Ganimeda, što dovodi do novih komičnih obrta. Na kraju se sve ipak završava opštim pomirenjem i venčanjem četiri para.

Kroz priču o sukobu zavađene braće Šekspir promoviše ljudske vrednosti poput bratske ljubavi, tolerancije i zajedništva, gde svaki problem biva prevaziđen, a negativni likovi se preobraze u dobre najveličanstvenijom od svih čarolija – iskrenom ljubavlju.

Cena karte za premijeru u niškom teatru je 700 dinara i može se kupiti na biletarnici navode u ovoj ustanovi kulture.


Završeno najbolje izdanje Nišvil džez festivala

Saglasni su svi - i organizatori i publika, da je ovogodišnji Nišvil džez festival imao svoje najbolje izdanje. Svi su bili ponosni na svoj grad, na ljude koji organizuju festival ali i na sve one koji su tih dana posetili grad dobre muzike i pozitivnih vibracija.
Prema proceni organizatora za svih 10 dana koliko je trjao ovogodišnji Nišvil, programe je posetilo više od 200.000 ljudi, dok direktor festivala gospodin Ivan Blagojević ne krije oduševljenje:

Pokazali smo da je ovo s pravom umetnički festival, na ponos Grada i Srbije i svi stranci su zaista šokirani.

Mnoga svetska imena zasvirala su pred niškom publikom: Maceo Parker, Maline Moye, Christian Scott, Bob Geldof, ali i sastav Israel Vibrtation koji je  nastupio kao zamena za Jo Mersa Marleya i mnogih drugih.

"Ćerka" proglašena najboljom predstavom Nišvil džez teatra

Foto: Nenad Petrović
Žiri ovogodišnjeg Nišvil džez teatra jednoglasno je odlučio da se najboljom predstavom proglasi komad "Ćerka" , u režiji Džil Grinhaudž (Jill Greenhalgh), koja je urađena u saradnji sa lokalnim izvođačima, amaterima, ali i profesionalnim glumcima. Nagrada za najbolje korišćenu muziku dodeljena je predstavi „Žene iz Troje“ u režiji Nebojše Bradića.
Predstava "Ćerka" pripada zazovnim prostorima performativnog istraživanja koji pomeraju granice teatra. Dokumentaristički utemeljena, intimna i ispovedna, predstava ostavlja snažan utisak na gledoca zbog neodoljive iskrenosti pristupa. Desetak izvođačica otkrivaju svoje intimne misli i sećanja o svojim majkama, ukazujući na svevremenu važnost suočavanja sa svojim emocijama.
Muzika u predstavi "Žene iz Troje" višeznačno gradi ključni, tragički duh igre. Ponekada je suptilna i nenametljiva, diskretno nameće tamne, klaustrofobične tonove igre. U drugim trenucima je prigušeno žovijalna, opojna i očaravajuća. Tada kroz kontrast izražava dionijski kult plodnosti, i otkriva da sve što nastaje mora biti spremno na bolno propadanje, što je ničeanska suština tragičnog.