Natalay Spa

Nakon boravka u hotelu „Nataly Spa“ poželeo sam lobotomiju

Siguran sam da znate šta znači ovaj izraz, ali evo i dan danas par meseci nakon boravka u hotelu „Nataly Spa“ u Sokobanju imam želju da  na krajnje invazivan način kakav je upravo ovaj zahtev mi se otkloni prednji deo mozga kako bih definitivno zaboravio noćnu moru.

Namerno ovaj tekst nije došao ranije, nisam hteo da dobijem komentar kako „u jeku sezone“ ja pokušavam da osporim domaći turizam, ali ono što sam doživeo u objektu „Nataly Spa“ moglo bi se staviti u ugostiteljskom priručniku „Kako se ne treba ophoditi prema gostima“.

Žena i ja volimo dosta da putujemo, i svaki slobodan trenutak pokušavamo da izdvojimo makar za vikend putovanje, te je na osnovu prethodnog iskustva odluka pala da ovog vikenda u junu (12.06. – 14.06.2020.) bude rezervisan za Sokobanju njene lepote i objekat „Nataly Spa“ koji ima sadržače i u trenutku lošeg vremena.

Na početku usluga prilikom rezervacije dobra

Rezervacija mejlom je protekla sasvim u redu, ekspreno smo dobili predračun, uplatili i potvrdili rezervaciju – te je očigledno ovaj deo kolektiva dobro uhodan, za razliku od ostatka zaposlenih (pre svega recepcija, tehničko osoblje kao i menadžment).

Lokacija takođe dobra

Sam objekat smešten je u prirodnom okruženju, samom centru Sokobanje u čijoj neposrednoj blizini je i miran potok okružen šumom, te imate utisak da ste u pojedinim situacijama, dok ispijate kafu na terasi, sasvim sami u divljni, a opet tako blizu centra ove banjske lepotice. Hotel ima pristojno opremljenih apartmana, kao i spa centar, bazen, sobe za masaže i restoran – taman dovoljno sadržaja za eventualne tmurne dane.

No, sve je divno i sjajno ukoliko je situacija pod kontrolom, ali upravo se na muci poznaju junaci, a u kriznim situacijama menadžment nekog ugositeljskog odnosno smeštajnog objekta.

Upravo ovakva situacija nam se dogodila drugog dana odmora kada smo odlučili da svoje vreme proveedmo u „modenom spa centru“ kako se reklamira ovaj obejkat. Zamislite samo situaciju da u trenutku relaksacije i opuštavanja, vi se borite sa snagom vode i pumpi koja vaše telo uvlači. Upravo to se meni dogodilo dok je đakuzi, nakon normalnog bućkanja vode, počeo da uvlači vodu napravivši vakum na mojim leđima, a ja se borio za vazduh odnosno trenutak svoje slobode.

Uspomena na đakuzi, fotografisano par dana nakon nezgode

Đakuzi smrti bila mi je prva asocijacija kada me je, igrom slučaja, spasio gost takođe hotela koji je čuo prizive u pomoć Kristine (moje žene prim.aut.) a prizor koji sam ugledao na svojim leđima nije bio ni malo naivan, kao što reče doktor u Urgentnom centru u Nišu „Dečko ti izgledaš kao da su te kola pregazila“.

Saosećajnost sa gostom i da je gost uvek u pravu to u ovom objektu ne važi

S obzirom na to da je u samom objektu u tom trenutku bilo i dosta dece, naša prva rekacija bila je da obavestimo recepciju da se desio problem i eventualno pozovu stručnu službu. Momak, koji očigleno uči zanat recepcionera,  ne daje znake razumevanja, saosećajnost i da ne pominjemo njegovu brzu reakciju u pružanju odnosno zainteresovanosti za medicinsku negu.

Na našu molbu da dobijemo broj taksija kako bismo otišli do ambulante, dobijamo odgovor „Piši“ koji bi valjda trebalo da znači da zapšemo broj, pozovemo i odemo. Ono kroz šta smo prošli nismo halucinirali, dobijamo terapiju kod doktora i odlučujemo da, kao što kažu naši stari, iskuliramo uz nešto slatko – ali dobijamo poziv sa recepcije.

„Eto vidiš kako su ljubazni brinu se za tebe“ izgovori Kristina nakon što je završila razgovor sa recepcionerom ali ćorak…

Lepo od njih zaista pomislim u sebi – brinu se ljudi, ali ipak zbog bolova odlučujem da odem do sobe kako bih odmorio, uzeo terapiju i pokušao da zaboravim na agoniju iz đakuzija smrti, kad ono nova agonija upravo na recepciji hotela. Baštovan ili domar (nismo uspeli da saznamo funkciju gospodina) bez i trunke poštovanja uz obraćanje „seko“ svom gostu sasuo je niz optužbi kako ona izmišlja za sve što se pre samo par trenutaka dogodilo, a recepcioner i dalje učeći neispravno zanat jednostavno ćuti i omogućava da neko treće lice optužuje, viče i verbalno vređa gosta svog hotela.

Recepcioner je taj koji je uvek u kontaktu sa svojim gostima, kao što je konobar onaj ko je domaćin u kafani to je slučaj sa osobama zaduženim za doček gostiju i njihv bezbedan, siguran i ugodan boravak zar ne?

Upravo to sam i pokušao da ukažem na menadžera objekta sutradan, nakon što smo trebali da se odjavimo.

Ali, agonija verbalnog i psihičkog ponižavanja se i dalje nastavlja verovali ili ne.

Ovo nepoštovanje gosta nismo želeli da ostane nezabeleženo, tražili smo sutradan razgovor sa menadžerom kako bi, pre svega, dobio informaciju o svom timu koji ne vodi računa o gostima. Međutim, neverica. Menadžment dozvoljava novu agoniju, dozvoljava nove komentare čime opravdava postupke svojih zaposlenih.

„Sve ovo je nemoguće“ komentar koji smo dobili nakon razgovora sa menadžmentom

Iako nismo ni u jednom trenutku pomišljali na tužbu, pomenuli tužbu, mi smo bili optuživani.

Menadžerka hotela „Nataly spa” pozvala je na ovom sastanku osobu koja je iz tehničkog dela zaposlenih. U nameri da mu ukažem na to koji deo tela prikazuje modrice i otiske ventila đakuzija, kako bi što jednostavnije dobili sliku na koji deo da se fokusiraju, dobijam komentar “To jednostavno nije moguće”. Dakle, sve što smo doživeli dan pre toga, sve što su i dvoje gosta videlo šta se meni dešava u hidromasažnoj kadi, dobijam komentar kako sam sve to lepo izmislio, da se to nije dogodilo u njihovom hotelu – i da ja jednostavno izmišljam.

Da li ste imali nekada osećaj da vas je neko polio nečim smrdljivim? Kofom onoga što ide u kanalizaciju?

Upravo je nama takav osećaj bio nakon razgovora, odlučili smo da napustimo hotel, pre nego što smo se zahvalili gostima koji su pomogli da budemo živi, zdravo i krenemo svojoj kući kako bi pokušali da što pre sve ovo zaboravimo.

Zaboraviti je teško i evo nakon par meseci, gorak osećaj u ustima je ostao, sećanje na Sokobanju (naša prva zajednička putovanja) su izbledela zahvaljujući ovom hotelu, ali kao što kaže naš narod „dobro je – živi smo i zdravi“.

Ukoliko se pitate da li sam tužio objekat – nisam

Zbog čega – ne znam ni ja

Da li sam ovaj tekst napisao sa namerom da narušim ugled hotela jer „nismo dobili novčanu nadokndu“ – ne

Ono što znam jeste da želim sve vas koji čitate ovaj tekst, da sam na vašoj strani. Ukoliko imate bilo kakvo negativno ili pozitivno isksutvo – treba ga reći, a tako ćemo (siguran sam) uspeti da napravimo dobar vodič kako za turiste tako i za turističke poslenike.