Miloš Miša Krstić

Milošu Krstiću – Nagrada Nišvila za životno delo

Proslavljeni džez pijanista, kompozitor, aranžer, pedagog, džez promoter, iastoričar i esejista Miloš – Miša Krstić, dobitnik je nagrade za životno delo koju Nišville jazz festival tradicionalno dodeljuje najistaknitijim srpskim muzičarima. Miši Krstiću će nagrada biti uručena tokom Nišvila 2020 u sredu 12. avgusta, a publika će pozdraviti prvog dana glavnog programa festivala – u četvrtak 13. avgusta.

Miloš Krstić, jedan retkih od džezera koji nikada nisu pravili bilo kakve muzičke kompromise - prvi je muzičar sa ovih prostora koji je magistrirao džez (1995. godine) u kolevci te muzike (Univerzitet Southern Illinois u Edvardsvilu), gde je jedno vreme i radio kao asistent za kombo sastave i istoriju džeza.

Rođen je 1947. godine. Veoma rano se zainteresovao za muziku i sa 9 godina počinje da sporadično uzima časove klavira. Već sa 11 godina – njegova glavna muzička preokupacija postaje džez, koji takođe sam usavršava sakupljajući i slušajući ploče džez velikana. Prve džez svirke imao je kao šesnaestogodišnjak u čuvenom klubi “Euridika” gde je svirao sa muzičarima bar duplo starijim od sebe. Studirao je (i diplomirao) agronomiju, i još tada boravio u USA gde je , kako kaže imao prvi plaćenu svirku u jednom klubu u Severnoj Karolini. S obzirom da je već tada imao renome izverziranog klaviriste, dobijao je mnoge ponude da se priključi estradnim orkestrima, ali je on to odbijao, pa je “obeležen” kao “sobni klavirista”.

S obzirom da nije formalno završio nižu i srednju muzičku školu, uz položene diferencijalne ispite i prijemni ispit, upisao je i diplomirao (klasičnu) kompoziciju na FMU u Beogradu,. Osim za sving i posebno bi bap, Miša Krstić je i jedan od najvećih evropskih autoriteta za afro- kuban stil u džezu. Tokom posete Kubi 1990. godine iskoristio je da “na izvoru” – u Centro De
Investigacion Y desarallo da la Musica Cubana u Havani - proveri mnoge muzikološke informacije o stilovima njihove muzike o kojima nije bilo informacija u knjigama.

Često je pod svojim imenom vodio trio i radio bukvalno sa svim aktivnim jugoslovenskim džezistima. Bio je član dve sigurno najznačajnije džez formacije u Srbiji: Big Benda RTB i Seksteta “Marković – Gut”, ali i član Zagrebačkog džez kvinteta. Na spisku džez velikana sa kojima je nastupao i snimao su i Tony Scott, Duško Gojković, Alvin Queen, Clark Terry, Peter Erskin Bill Hardman, Junior Cook, Teddy Edwards, Leo Wright, SUIE Big Band , Bill Saxton, Billy Pierce, Boby Carcasses, Hanes Beckman, Willie Akins … Svirao je na mnogim velikim festivalima ( na mnogima od njih i više puta) među kojima i na verovatno najznačajnijem North Sea u Holandiji, ali i u Ljubljani, Mariboru i na Bledu (Slovenija), Zagrebu i Osijeku (Hrvatska), Segedinu, Debrecinu i Velikoj Kaniži (Mađarska), Istanbulu (Turska), Pragu (Češka), Sibiu, Temišvarau i Garani (Rumunija), Burghausenu, Ingolštatu, Drezdenu i Ulmu (Nemačka), Irvei (Italija), Gentu (Belgija), Parizu (Frqancuska), Havani (Kuba), Sofiji (Bugarska),
Skoplju (Severna Makedonija),Tirani (Albanija) i Elmhurstu i Edvardsvilu (USA), kao I u više gradova u Rusiji tokom “Nedelje srpske culture”… Učestvovao je na četrdesetak albuma, kako pod svojim imenom, tako i kao član ili specijalni gost domaćih i inostranih sastava.